Resor beznadežnih slučajeva

Tek što sam se živ iskopao iz kanala pokraj komšijinog dvorišta, poprimivši Bazdimirov šmek koji se širio niz ulicu, polako mi se kapija sopstvenog domaćinstva činila neveovatno blizu.

Jutarnja kafa se pomešala sa drugim mirisima oko mene i pri toj fuziji nastajala je modifikacija koja rečima nije mogla da se objasni. Žena je tu, sa metlom. Kao i uvek. Da li se sprema da čisti ili da poleti, pitaj kurac? Noć veštica je danas. Možda je to. Prošla je nanosekunda u dilemi šta je od ta tri, desio se neverovatno blizak susret metle i moje tintare. Ubrzo nakon par Oče naš, otišla je da sprema doručak za decu i psa Živorada. Za mene nije
bilo.

Deca su doručkovala, otišla u školu a Živorad je zadovoljno češkao kurac i gledao me kao da zna situaciju u kojoj se nalazim. Našao sam pedeset dinara u zadnjem džepu pantalona i otišao u obližnju pekaru. Puž sa sirom je na vreme stigao na komemoraciju u mom stomaku, a sok u želudcu je osveštavao ostale organe.

Ima jedna kafana, baš na putu ka kući. Nisam Vam pričao o njoj? Sinoć sam tamo bio, a teleportovanje od nje do kanala nisam najbolje mogao da svarim. Cela ekipa je tu:
• Milovan Tošin naručuje za celu kafanu
• Konobarica Lela se smeška protiv svoje volje dok je Tošin hvata za dupe
• Paja Konjak ispija naveliko i pomno prati situaciju
• Sreja Utoka samo vreba priliku da priskoči kad izbije tuča
• Rajko Trošak nije ni odlazio od sinoć
• Ja, beznadežni slučaj, koji je zadnjih pedeset dinara dao za kiflu i sad pije na recku (kao i prethodnih meseci). Ovi drugi me ponekad časte; naravno pićem, pošto mi Lela ne da da je uhvatim za dupe.

Jutro je. Tek što sam se živ iskopao iz kanala pokraj komšijinog dvorišta, poprimivši Bazdimirov šmek koji se širio niz ulicu, polako mi se kapija sopstvenog domaćinstva činila neverovatno blizu.

Za ljude oko sebe bio sam onaj deo Balkanske krvi koji niko nije mogao da gleda kako teče i pusti da je upije zemlja; ona nacionalna himna na dlanovima bezbožnih ljudi što gase svaki neateistički vapaj za boljim trenutkom. Ustvari, jeste! Tačno je. Bio sam suprotnost životu, a najgore, suprotnost porodici. Bio sam Ja!

Još jedan u nizu beznadežnih slučajeva.