Veoma specifičan muzički žanr, karakterističan po tome što kad se pusti, izaziva masovno širenje samoubilačkih misli među datom skupinom ljudi, od koje u tom trenutku treba skloniti oštre predmete.
Pod taj naziv potpada dosta širok skup pjesama, u zavisnosti od muzičkog ukusa osobe, ali to su uglavnom rok balade, narodna muzika, Balašević, sve što u sebi ima neku sjetnu notu, i naravno, nezaobilazan motiv - izgubljenu, propuštenu, neostvarenu ljubav.
Obično se pušta na kraju večeri, kad su već svi poprilično pod dejstvom alkohola, pa im treba nešto da ih dokrajči, a ovakve pjesme dođu kao šlag na tortu.
- Di džej, daj neki haus, vi'š da ženske hoče da džuskaju!
- Neeee, nemoj to, pusti Crvenu jabuku, da skočim s prozora!
- Ma šta te to snašlo, tek je početak večeri, hočeš da masovno počnu da režu vene, daj nešto da razdrma masu!
- E'o, DJ Krmak, ne može veselije od toga! Uuuuuuuuuudri!
Плус дадох давно, сад само да цитирам оног лика из "Ко је убио Мону"...
Do it man! DO IT!
O, zar da sanjam kako vene režeš?! O, ne, maj dir, ne, neee!!! Imam bolje namjere
hnjo hnjo hnjo
Ma sve ludo i drogirano, kao što mo'š da vidiš :) Inače, jesi tu u srijedu možda? Ima ona priredba u Jovinoj gimnaziji, opet se izvodi :)
Odlično napisano +