“Rodila se bez duše pa zavodi momke”

Depresivni kafanski narodnjački podžanr pesama.

Radnja istih je milijardu puta razrađena i počinje glavnim junakom pesme koji je odlepio od momenta susreta sa bezimenom famme fatal, pošandrcao posle prve (i jedine) noći kad mu je misteriozna podala cupi, a potpuno izgubio malo preostale pameti kad je dotična instant turbo nestala iz njegovog života, baš kao što se i pojavila (eventualno ostavivši mu čarapu, ćega ili maskaru za fetiš i dugo sećanje).

Posle ovakve životne megatragedije, glavni lik se upušta u filozofsku kontemplaciju sa ciljem otkrivanja krajnje Istine - i dolazi do zaključka da se njegova opsesija rodila bez duše i da zato momcima otima iste, na jednu noć, baš kao njemu.
Ide,
daje se,
obespamećuje
i nestaje.

Posle “reke alkohola”, “bezbroj dana” i “stotina kafana” na kraju pesme ispražnjeni glavni lik se vraća u Bosnu matoroj kevi - koja mu sere kako je ništarija, alkos i kako od njega nikad neće dočekati unuke...