Roditeljski ninđicu

Skup vanserijskih veština, dostojnih dalekoistočnih majstora, a stečenih tokom trenaže zvane rano roditeljstvo.
Najvažnije: biti tih. Nečujan poput Jevrejina skrivenog tokom racije Gestapoa. Jer, dečji krhki san je tvoja sloboda. Stoga se šapuće, zboriš lakonski i tiho. Ako znaš jezik znakova, koristi ga.
Sve radiš postepeno, kontrolisano: krećeš se, pritiskaš kvaku, otvaraš teglu. Lagano, kontinualnim pokretom.
Misija nije laka, graniči se sa Sajlent Asasinom na najtežem levelu, mali kiks i eto alarma.
Koristiš mačji hod. Osim što doprinosi održanju tišine, omogućava očuvanje ljudi i imovine. Eskiviraju se lego-kocke, šiljati Gormiti i autići rasuti po podu, kao i sitni kućni ljubimci i do pola pojedene čokoladne bananice. Level 99 dostignut je kada uspeš da poput hoverkrafta u poslednjoj milisekundi zalebdiš tik iznad predmeta na podu... i ne zgaziš ga. Vežba, samo vežba, mladi padavane.

Naravno tu je i brzi i nečujni seks™. Nikad se ne zna koliko vremena imaš na raspolaganju, pa, iako si do tada uspevao da izguraš pola sata lubrikantnog trenja, sada ne smeš rizikovati, jer niti imaš vremena, niti energije, već svodiš stvar na tehniku "kolibrijev let sa prigušivačem". Napomena: ova brza i efikasna tehnika u prvi mah može podsećati na scenu silovanja iz domaćeg filma, zahvaljujući improvizovaciji "uza zid", "na podu kraj kreveca", "na sušilici za veš" i povremenom elementu "šaka na usta", kojim se suspenduje eventualni krik zadovoljstva.

Veštine postaju integrisani deo osobe, razvijeni instinkti traju i kada klinari nisu tu ili čak dugo pošto odrastu.

- Dušo, što si mutava? Slobodno stenji i zamešaj malo, klinci su kod babe, sami smo. Pali me kad malo vičeš i zapomažeš...
- Šta, ti već počeo? U bre, ala si brz, instaliraš se ko trojanac u nezakrpljen Windows. Okej, idemo... Ah, Aaah, uuujea
- Aaaaa, kavabungaaa uf... Uf... gotovo. Jebiga, ostao sam tempiran u modu "pauza između podoja".
- Nema veze, ionako imam da prepeglam kamaru veša. Metni kafu i pusti TV.