Noćna mora svakog deteta do tinejdžerskog doba.
Došli su prijatelji u goste, kod vas. I da, doveli su njihovo retardirano dete, koje ste videli jednom,i poželeli da ga više nikad ne vidite. Nakon kiselog pozdrava i uljudnog bivanja sa njima DO 5 min, sledi šamar - "Sine, idite vi kod tebe u sobu, pa se družite!".
Sve bi bilo lepo da je prijatelj u pokušaju normalan. Ali nije. To je izraslina vaših kućnih prijatelja koju ni oni ne vole, ali im glupo da priznaju. Nakon nekoliko pokušaja pričanja o nekoj temi, gubite živce i odlazite do roditelja govoreći im da želite da izađete napolje, na šta dobijate odgovor: "Ne možeš, sine! Šta će Marko(čitaj retard) da radi?!". Vraćate se snuždeni u sobu i ćutanjem ispunjavate sat-dva na koje ste osuđeni da budete kod kuće.
A: ...i tako. Oćeš da pičimo Sony?
Retard: Ne bih! Ja sam više za neke domine, ako imaš?!
Dukka, prerastao sam ja ovaj period, ali se nerado sećam, pa malo opisujem. A i znam da su svi imali po jednog nametnutog prijatelja. :)
Hej! Ja se zovem Marko. I nisam retard! Nego, imaš li možda "500.000.000 svetlosnih godina" od Bakara Abrama pa da čitamo? +
Ahaha, šališ se? Ma beži bre, nisam ti ja štreber. Ali.... mogao bi da mi pročitaš omiljene delove?
Postoji i gora varijanta-'deciji pokušaj sklapanja prijateljstva', kad tvoj klinac u parku upozna novog drugara, pa ga pozove kući da se igraju, a ovaj, naravno, dodje u pratnji svojih retardiranih roditelja.
plus, naravno!
Ovo je odveć brilijantno. + i omiljeno