Stepen bliskosti srodstva koji je direktno proporcijalan uslugama koje se traže i novcu koji se uzima na pozajmicu, a obrnuto proporcijalan novcu i uslugama koje se duguju.
Što više nekome činiš nešto, to si mu bliži rod, pa makar tom bio rođak koliko i teča njegovog komšije. Istovremeno, ako ti je potrebna neka usluga ili ti se duguju pare, prema tebi se ponašaju kao i da niste rod. A i ako si nekome nekad nešto učinio, što je više vreme od toga proteklo, to ste dalji rod.
- Dobar dan, rođače!
(zbunjeno) - Dobar... dan. Ko ste Vi?
- Milutin Vojvodić, rođo? Ja sam tvoj rođak.
- A kakvi smo mi rođaci?
- Pa je l' tebi, rođo, Ruža dođe neki rod?
- Koja Ruža?
- Pa Ruža Vasić.
- Jeste, to mi je tetka. Mojoj majci je to sestra od ujaka.
- A ti si Ivan Antonijević?
- Jovan Antonić.
- Da, Jovan. Jelin i Raletov sin?
- Da.
- A Ruža Vasić ti je tetka?
- Jeste.
- E, pa vidiš, rođo, meni je Ruža ujna. Njen prvi muž Dragojlo je moj ujak. Ja sam Mirko. Malo sam stariji od tebe. Ja sam bio pošao u prvi razred kad si se ti rodio. Zar me se ne sećaš?
- Pa ne baš. Ne sećam se. A i tetka Ružin bivši muž se zove Dimitrije.
- Ma moj ujka Dragojlo je bio njen prvi muž, ali su bili kratko u braku. Dimitrije joj je bio drugi muž. Pa kako me se ne sećaš? Nekad smo živeli kod nje u komšiluku. Igrao sam se s tobom kad si bio mali.
- Pa možda, bio sam mali, ali svejedno mi nismo ro...
- Nemoj tako, rođo. Svi vi kad se dohvatite položaja, dođete malo do para, zaboravljate na familiju. Onda vam niko nije rod. Nemoj tako. Možda ću ja u životu tebi da zatrebam nekad.
- Dobro, u čemu je stvar.
- Pa vidi, rođo. Vidim raspisali ste konkurs, nekih 5 radnih mesta, pa reko' da bi mogao mog sina, Mikicu, da zaposliš. Završio srednju mašinsku školu, a posle je iš'o u neku višu poslovnu, ali je napustio. Al' moj Mikica sve zna. Ume da radi i na kompjuter. Po ceo dan koristi onaj Internet i Fejsbuk, a sad mi priča da je na Vukajliji. Ne znam kad je naučio i to da koristi. Ne razumem se ja u te skalamerije, ja sam starinski čovek, jedva sam mobilni naučio da koristim.
- Ali nama je potreban diplomirani ekonomista, a ne mašinski tehničar sa nezavršenom višom školom.
- Nemoj tako, rođo. Bitno je ko ja kakav čovek, nije sve u diplomi. Nećeš valjda da zaposliš nekog nepoznatog? Zadnje vreme došlo, ne možeš nikom da veruješ, a mi smo naši, rod rođeni. A Ruži sam ja mnogo pomogao i pare joj zajmio, gledao je kao rođenu majku. Dok si ti studirao tamo u Beogradu, tvoji joj nisu ni svraćali, zamerili joj što se preudavala, govorili su tvoji da je familiju obrukala, ceo grad govorio da je kurva. I za tvoju sestru su govorili da je ista kao tetka. Nego, narod je stoka, lažu ljudi kol'ko zinu. Ruža je žena na mestu, prava domaćica, a i sestru ti dobro znam, nije loša... Mislim nije loša kao osoba. Hehe... A i tvoju ženu dobro poznajem, bila lepa devojka, ceo grad bio ljubomoran na tebe kad si je oženio. Mada pričaše svašta i za nju... Hehe...
- Khm...
- Ovaj... Nego, znaš samo koliko te je puta Ruža hvalila što ti škola dobro ide. Mnogo joj bilo krivo što tvoja majka nije davala jedno vreme da dolaziš kod nje. A sve je govorila: "Moj Ivan, moj Ivan..."
- Jovan!
- Da, bre, Jovan. Sve je govorila: "Moj, Jovan, zlato moje, mnogo je dobar." Učini mi, rođo, makar zbog Ruže.
- Dobro, neka dođe u ponedeljak.
- E, hvala, rođo, živ bio.(godinu dana kasnije)
- 'Ej, rođače, zdravo?
- Zdravo. Ko si ti beše?
- Kako ko? Pa bio si kod mene prošle godine da ti sina zaposlim.
- Ijoj, izvini, Dragane...
- Jovan!
- Da, Jovane, ti si. Sav sam nešto smušen. Ubija me ovaj pos'o. Pa kakav je moj Mikica?
- Ma ne znam, nisam više u onoj firmi, smenili su me, radim sad nešto privatno. Nije baš sjajno, ali ide nekako. Nego, pokvario mi se zamrzivač, pa rekoše mi da ti to popravljaš, pa rekoh, ako smo već rod, da ti to meni odradiš, rođaci smo, nećeš valjda da mi to naplatiš. Hehe!
- Dati kažem: čast svakome, veresija nikom pa ni familiji. A i ti što ne kupiš novi zamrzivač? Nafatirao si se ti, nisi ti sirotinja pa da moraš da krpiš i popravljaš staro, lako je tebi. Izvini, ali ne znam gde mi je glava od posla.
Nema veze, zaboravi. Nego idem sad do tetka Ruže, tvoje ujne. Je l' da je pozdravim?
- Koga?
- Pa Ružu.
- Koju Ružu?
- ... (u sebi: "A tako, pizda ti materina!")
