Prema verovanjima baba iz istočne Srbije, on vidi sve. Sve natprirodno što ljudsko oko i uho ne mogu da rezonuju, on može. Uglavnom su to pokojnici kojima se nije navršilo četrdeset dana. U početku je to neobično, ali se vremenom čovek na sve navikne. Njemu ne smeta to što, kada se vraća kući u sitne sate, vidi komšiju kojeg je prošle nedelje zgazio voz kako tumara po dvorištu. Dok ljude kojima priča svoje dogodovštine obasipaju jeza i znoj, njemu je to kao da prepričava detalje sinoćne utakmice.
- Koja smo mi goveda, tri sata ih muvamo da bi na kraju upale kod Šomija u Audi i otišle, mamicu im njihovu! I sad se vraćamo kući suva kurca, samo zato što nemamo kola.
- Sponzoruše, tako ti je to da... hehe, deda Bora.
- Št... šta pričaš bre budalo?
- Eno ga deda Bora, češe patku pred kapijom.
- Insuliiin!
Ахахахахах...++++