Moša, u najavi. Prilika da se potvrdi teorija o "rođaci, familija i ortaci" grupacija koje prisustvuju ovim događajima (utoliko više, ako i sam banjavaš u taj podzemni prostor, jer će ti ortak/rođak izaći na binu). Pravi naziv koji bi trebao krasiti plakate okačene u užem centru grada je "sve sem roka, a može i malo roka pred fajront, kad se već isprazni". Cilj ovakvih svirki je promovisanje kvalitetnih, mladih bendova, jeste, ali kad bi se parama brisala guzica. Istinski cilj je klasičan ugostiteljski šablon: Nek bude dobre zike, biće dobre bleje, prodavaće se alkohol. Prekaljeni "ćale mi drž'o birtiju, keva mi istresala piksle", nosioci ključeva gradskih rupčaga, savršeno su svesni činjenice, da se u današnje vreme rok ne uklapa u sliku dobre zike i dobre atmosfere.
Prizori koji krase "hedbenging" večeri, najviše odgovaraju proslavi osamnestog rođendana ćerke Ace Lukasa. Oskudno obučene tinejdžerke guze se na šanku k'o Vesna Pisarović na haubi Suzukija, dok šuškavaca ima više nego na tezgama u Pančevu. Tamburanje otvaraju tri klinca sa repertoarom koji se sastoji od "Cigle u zidu", "Paranoida", i loše obrade dve do tri pesme Bjelog Dugmeta. Što ne znaju da sviraju, bole ih baš kurac, jer došlo celo treće dva, stolarske škole, smera za pejzažnu arhitekturu da ih podrži. Posle njih se očigledno ispod temelja skuplja voda, jer se mesto pretvara u splav. Nekoliko svadbarskih muzikanata prži atmosferu folk hitovima, dok klinke euforično skaču prosipajući pivo oko sebe.
Grupa sposobnih muzičara, koja nastupa sledeća se malo zajebala, jer sviraju svoja dva autorska albuma, koja su, jebi ga, metal. Nadalje se atmosfera pretvara u "trve-više-članova-nego-fanova" svirku, a gomila šuškavaca i dopičnjaka, napustila je salu zbog agresivog zvuka i dva bubnjareava ortaka, koja prave divljačku šutku.
Ortak/Fan: To sokoleeee! BLEEEEEK METAL! Ša si se smorio, bre? Bilo trve!
Muzičar: Jebo trve, nemam više petnest godina da sviram ko na probi, pred pet ljudi.
Ortak: Ma bre, totalni andergraund! Sokole moj, sabio si.
Muzičar: Neka sam sabio, ali neće andergraund moju kiriju da plati. Mogu onako trve, da jebem sebe u dupe...
Istina, istina, istina...
Jebote, tako je bilo na prvoj svirci (sada već bivšeg) benda u kome sam bio sokalni volista, ovaj, vokalista.
Elem, ljudi su sekli vene na neke likove od 16 godina koji su svirali pesme Bajage i instruktora u krš i lom Punk fazonu, a nas koji smo svirali melodic death metal (In Flames, At the Gates, Arch Enemy, čak smo odsvirali i jednu pesmu od Trivium, šatro da "bacimo" komercijalnu kosku) su iskulirali samo tako. Sem tri pijana lika koji su se drali k'o ludi, skakali kao da im život od toga zavisi i bili srećni kao da su dobili na lotou, svi ostali su bili kao na sahrani. Barem oni koji su ostali. Najžešći su mi bili "opaki" metalci sa metal duksevima, dugim kosama, novim martinkama, army pantalonama, skrštenim rukama i zajebanom "ja-sam-mrtav-ozbiljan-i-tako-sam-trve" facom. U qrac Bobo! sa tim.
Na kraju svirke me je jedan od one trojice zagrlio i zahvalio mi se kao da sam mu dao kintu da kupi još jednu flajku piva. Jebote, to veče nikada neću zaboraviti.
Palac gore, naravno.
Jbg, Ciklonce. Meni je svedski death omiljeni pravac. Koliko ljudi je culo za Na KapijU, veoma malo, a bend je prejebena mesavina melodeatha i tvrdog garaznog zvuka. Ovi danasnji fanovi In Flamesa, nisu ni culi za Lunar Strain ili Jester Race, sto je najbrze i najbolje. Od Triviuma, mozda ce neko da prepozna neku pesmu za koju su snimili spot.
Ja se polako mirim sa tim da sam poslednja generacija fanova RnRa, i da je pokret sa svim svojim podzanrovima odsvirao svoje, koliko god odvratno zvucalo. Ovo malo dece sto je ostalo, pojesce ih emo vristavci i deathcore. Inace, preslikana atmosfera je bila i ovde, samo sto "bas sam trve" likova nije ni bilo, sve klinke i suskavci. Kako smo poceli nas dvojica da se koljemo nogama, ostade prazna soba.
Pretpostavljam da time što si pomenuo deathcore misliš na one emo deathcore bendiće?
Ja volim deathcore, ali pod tim pojmom mislim na bendove koji spajaju death metal i metal core, tačnije - brutalni metalcore. Međutim, gomila emosa se prešaltovala u ekstremne emose, pa sada pod maskom deathcorea prodaje svoje emovske tripove. Jbg, kada je Britni Spirs otpevala "I Love Rock'n'Roll", otvorila je muzičku pandorinu kutiju hehehe.
Inače, kad smo već kod At the Gates, ortak je nabavio snimak njihovog koncerta u BG-u 1996. Jebote, ono je bila svirka za medalju.
odma sam dao plus