Jutarnja vlaga koja se kondenzuje na vlatima trave u gradskim parkovima i prigradskim šumicama. Kao biserne kapi svetluca na poslednjim odblescima mesečine i stvara efekat prosutog mleka pred kojim ostajemo bez daha uživajući u pogledu.
- Ajde, daj mi, celu noć čekam da se svi raziđu i da prođe žurka! Udarilo mi već u mozak, na uši mi izlazi...
- Ne mogu, bre, zar ne vidiš da je trava rosna, prehladiću se...
- Slušaj, uhvati se ti rukama ovde za granu drveta, a ja ću da te pridržim odozdo. Možeš da se diviš rosi, a da se ne pokvasiš...
Nestašnog li čoveka!!!