Mesto na kojem se pokreću raznorazne teme, počevši od politike, pa sve do fora iz Kursadžija. Jedino čega se ne sete je ono zbog čega su zapravo i došli. Pokojnik. Ko njega šiša, došli smo da se najedemo, napijemo, ispričamo, pa da idemo kući. Gledano sa strane, samo još muzika fali da sve prođe kako treba.
Milan: Au, smrzosmo se gore na groblju, 'ladno u pičku materinu.
Dragan: Uh, kome pričaš, sve mi se nakvasile čarape od kiše. Dodaj mi kiselu da napravim jedan špricer. Hoćeš i ti jedan?
Milan: Može.
Slavoljub: Bog da prosti moju baba Stanu.
Svi prisutni: Bog da prosti.
Dragan: Živeli Milane :prelivaju pokojniku za dušu:.
Milan: Živeli. Dobra ova čajna, mora da je Slavoljub doneo iz Nemačke.
Dragan: Pitaću ga posle gde je uzeo ovaj sir, mnogo dobar. Dete, može čorbica!
Milan: I šta reče malopre, nisam te čuo od popa dok je kadio, i tebe prejeba Napoli za jedan gol?
Dragan: Ma teraj ih u kurac, više ih ne igram! Pu, šta je ova čorba ovoliko presoljena!
Milan: Ja neću onda, sačekaću sarme i pečenje. Ja nisam ni gledao, video sam posle na teletekstu da odigrali 1:1, Slavica gledala neku seriju kao i obično.Sat vremena kasnije
Dragan: Slavoljube, šta da se radi, neka ide po redu. Idući put da se vidimo na nekom veselju.
Slavoljub: Naravno, uskoro kod tvog deda Mike.
Мислио сам да је ово Бата Гуги пис'о.