Priznanje tvojoj gluposti, obično od onih koji su te navukli na glupost, da bi te terali da praviš još veću budalu od sebe.
U romanu "Na Drini ćuprija", Ćorkan je bio lik koji je služio za zabavljanje obesne gospode, koga su ovom rečenicom mamili da krene da pravi budalu od sebe ili da mu daju priznanje jer je napravio dovoljno veliku budalu od sebe. Nije njemu bio potreban rum da bi bio budala, takav je rođen, al mu je besplatni, zasluženi, rum bio potreban da bi bio siguran da ga društvo jedino kao budalu prihvata.
- Jaaoooj, ljubavi, opet nemam dovoljno za one preslatke čizmice što sam htela da kuuupiiim.
- Pa dobro, jesi uzela pre neki dan one gadne cipele za dvesta evra, aman?! A još plaćam one rate za tvoja kola što si ih odma slupala... Eeej, lepo su meni govorili da ne treba toliko mlađu da uzimam...
- A daaaaj, pa ove su taaako slatke, a samo trista evra, da budem lepa za teeebe! Ajde, kuco, kukiceeee...
- Ajde, evo, da vidiš koliko te volim.
- Jaoooj, duušo, kako si zlatan! Kad se vratim iz grada, idemo u krevet!
- Too!
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Političaru, da li je moguće da ste izabrani i pored seks afere sa rođenim bratom, pronevere pet miliona evra za bolesnu decu i zapošljavanja cele nesposobne familije po ministarstvima?
- Šta da Vam kažem, ja sam narodski čovek, uvek u kontaktu sa svojim biračima, osećaju da ih volim... Dragi građani, svaka vam čast na izboru, uvek ste znali dobro da procenite! Ne dajte ni nadalje da vas varaju razni koji vam nisu ni do kolena! Skupa vi i ja u bolju budućnost!
...
- Vidi ga kako priča, sve je u pravu! I sledeći put za njega glasam!
Namnožili se Ćorkani u ovo zadnje vreme... +++