Mala, ali upadljiva stvar. Namesti se uvek kad ne treba. Možeš da se picneš i budeš elegantniji od Ljube ALičića, ali sa ovim izgledaš kao najgori šaban. Ako se, ne daj bože, nađeš u nekom finom društvu, nema šanse da opušteno ćaskaš sa njima, sve vreme ćeš da blejiš u noge.
Kako se namestila, baš tu na vrhu, oko palca...a fotelja uska, ne možeš da sedneš na nogu i da je skloniš od pogleda. Stavljaš drugu nogu preko nje, gledaš ima li negde papuča u blizini, ali ništa ti ne ide na ruku. I onda neka devojčica, koja se slučajno tu zatekla sa mamom, odjednom je ugleda. Ima dve i po godine, žurno se izvlači iz maminog krila i dolazi do tebe. Hvata te za nogu i viče: "Krompirić!" Reflektori su na tebi.
Agonija...
Jeste sad, elegantan k'o Ljuba, a izuo cipele. Bonton nalaže domaćinu da od gosta ne traži da se izuje.
Ipak +, zbog situacije u kojoj je to neizbežno, kao kad imaš luuudu drugaricu kod koje je pod uvek sveže usisan, a prašina obrisana, i kod koje je izuvanje obaveznoooo :)
Pa neko i neće da ti traži, ali ako imaš iole kulture, izućeš se sam. Tragovi blata po tepihu nisu baš po bontonu:)
Najbolje je od te situacije napraviti komediju, samo počneš da mrdaš prstićima :-)
Uvek možeš da okreneš čarapu tako da ti rupa umesto na palcu, bude na malom prstu. Manje se vidi. ;)
Trust me.
+
Povučeš malko čarapu, saviješ je i čvrsto je držiš prstićima kao da praviš "nožnu pesnicu" :)
Inače, super opisano :)!
Hehehee, dobra, dobra +