Naš nacionalni sport koji, kao i mi sami, preti da postane istorija.
Drmneš poveću količinu rakije direktno iz bureta crevom za naftu. Odlaziš u obor, fataš najvećeg brava za uvo i trčećim korakom izlazite na sportsko borilište. Veštim manevrom, na kvarno, hvataš mu špansku kragnu i taman kad pomisliš da ce tvoj pokojni pradeda imati svinjsku daću, vepar te mune čaponjkom u pleksus. Dok se ti u agoniji valjaš u blatu poput krmače i skvičiš kao ista, napaljeni nerast pokušava da te zaskoči i produži svoju plemenitu lozu. U tom trenutku, kao od Boga dar, nailazi komšija koji silovatelja udara maljem u plećku umesto u glavu. Prestravljena životinja kreće u bekstvo. Hvataš je za rep, komšija te hvata za noge i kao dva mulca, svinjče vas razvlači po dvorištu, na veliko zadovoljstvo mnogobrojnih navijača. Dok tvoj nos glumi priključnu mašinu i ore mešavinu blata i peska, vepar se zaustavlja... Kljovama ti cepa pantalone i kaskajuci odlazi ka obližnjoj šumi da sa divljim svinjama pravi male prasiće.
Ko ga jebe, deda ionako nije voleo meso.
Кад сам знао да си ти! Чим сам видео да се свиња помиње још у наслову, знао сам! Плусара!