Totalni raspad od čoveka. Avetinja u ljudskom obliku. Neka verzija mortus pijane Isidore Bjelice na parastosu svoje babe koja recitujući mormonske molitve očajno pokušava da se dokopa jednog cvetića pored spomen-ploče kako bi metnula svojoj ćerkici u kosu.
Pogrbljen, tih, trulog pogleda i umornog lica, neodoljivo asocira na plod nesrećne ljubavi izlapele feministkinje iz Sankt Peterburga i Čede Čvorka, spremnog da krvnički nagazi svakog puža posle kiše dok odeven po najnovijoj modi bangladeškog sakupljača sekundarnih sirovina neshvatljivo tumara po kraju, predstavljajući inspiraciju za lik poremećene matore pedofilčine niskobudžetnog psihološkog trilera.
- Tata, šta kažeš za mog novog dečka?
- Kažem da ako još jednom ovu sablast dovučeš u kuću da se jebete napraviću od njega Ognjena Amidžića, a tebe poslati na VMA sa okastom trinaesticom u grudnom košu.
