Место: било које село у околини Книна.

У дворишту са каменом оградом, која заклања сунце у заласку правећи пријатан хлад, Ђуро и Младен играју карте. На столу стоји бокал са вином и две чаше. Младенов клинац, играјући се лоптом, погађа неке флаше и разбија две. У страху од очеве реакције, истрчава из дворишта брзином светлости.
- Даћу ја теби кад дођем кући! - повиче Младен за њим, а затим оним "батина је из раја изашла" тоном, рече Ђури: Даћу ја њему једну за уши!
- Их, јаке ствари! Разбио двије празне флаше, врагу бриге! Ђе с' ти још видио дијете, да ваје мирно? Знаш како стари народ каже: сачувај ме Боже мирног дјетета и немирне бабе.
Младен напуни чаше вином, а потом посрамљено изусти:
- Кога ред мјешати?