Najposeceniji sajam, koji je vec utro put u kolektivno nesvesno.
Idu ljudi ko programirani i hipnotisani, iz godine u godinu, da se nagledaju sarenih knjiga i nakupe preko potrebne dusevne energije.
Kupovinom par, na oko privlacnih, il petparackog naslova koji te tera da verujes u sebe, smiruju savest, tese se i hrabre, jer nisu stigli da procitaju ni jednu jedinu, cak ni onu koju su kupili prosle godine.
Ove su godine cvrsto resili da nadju vremena, nadoknade sve propusteno, do sledeceg sajma knjiga...
Najvece su guzve i redovi napolju, ispred "standova" sa pljeskavicama i rostiljem.
Potpuno razumljivo, jer dusevna hrana iziskuje i jaku fizicku podrsku, a i najlakse je za citanje se hrabriti na svezem vazduhu, uz sveze meso spremljeno prema tajnom receptu leskovackih rostilj doajena.
Uteha zbog svega neprocitanog, ranije propustenog je kompletna uz po koju limenku pivca, pride.
Ja idem danas na sajam, i jedva cekam da je'm pilece belo, sa kupusom i pavlakom, njamnjam!
;-)
to ti je kao vezivanje telesne gladi sa duhovnom hranom, ponekad je potrebno 'prevariti ljude' na prazan stomak i sve je ok ukoliko na hranu ode 10% ličnog budžeta za knjige
Fantastično.
Alergična sam na sajam knjiga.
Knjigu možeš da kupiš u knjižari i ništa mi ne znači knjižara koja je veća od dva fudbalska stadiona i radi jednom godišnje.
Ponekad odem, ali se uvek premorim i kažem sebi da neću višeee.
Da, da...
A onda redovno bude neka anketa na TVu gde pitaju ljude ko je napisao "Prokletu avliju", a svi belo gledaju... Vazno je da su kese pune Anabele Basalo...
+++
Dobra ideja Majo!
Mogla bi da se organizuje i fudbalska utakmica izmedju standova.
Bilo bi jos sarenije i veselije!
Bolje i nek se malo ustresu "ljubitelji", nego - apatija i mrtvilo.U protivnom, viđali bi npr.već rečenu Anabelu češće..al' to nije tako literarna priča...;)+
Ja tamo idem samo sa ciljem, a da dolazim tamo da bih razgledala - 'oću, zabole me. Prošle godine sam jedva našla Jejtsa.
Meni je simpatična čitava hipokrizija, bolje da ga ima nego ne uprkos svemu