
Шајкача је српска, национална капа, која се раније сматрала и делом војне униформе. Такође, користи се и као део народне ношње у Централној Србији. Назив јој потиче од "шајка", материјала, од кога је сашивена. Сам шајак се прави од вуне. Капа је настала у 19.веку, а своју највећу популарност стекла почетком 20. века, тачније током Првог светског рата.
Данас, шајкачу највише носе сељаци у Централној и Јужној Србији и разни ликови који се скупљају на четничким и националистичким скуповима.
У задње време, шајкача је интернационализована, с обзиром да је почела да се производи у Кини, а продаје код кинеза.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Nije valjda da je i Kinezi prodaju?
Naziv joj potiče od reči šajka - čamac,zbog oblika.
е то за кинезе је већ новост...
Ja sam cuo verziju da potice od reci sajka zbog toga sto je bila deo uniforme Srba koji su ratovali u sluzbi Austro-Ugarske imperije u camcima,nesto kao recna mornarica.Ko ce ga znati...
pa, sada ... sajak je materijal koji se dobija paranjem vune i nekim sranjem. znam da se tako zove materijal, sad jebiga, mozda je i sajka camac.
VUNENI CAMAC!