Pre nego što joj je 1999. godina uzela ovu laskavu titulu, 1993. godina je u narodu slovila za najgoru u novoj istoriji. Dakle, reč je o godini, za koju su Srbi (sve dok ih NATO nije porekao) mislili da ne može gore: sankcije, hiperinflacija zahvaljujući kojoj si jednog jutra za određenu svotu novca mogao da kupiš računar, a iste večeri za iste pare mesni narezak... i to ako ga neko ne ugrabi. Sve u svemu, kada nas je deda Avram naredne godine vratio iz mrtvih, u svakoj iole lošoj situaciji, ustalila se ova žalopojka: "Jaoj, samo mi fali neka devedeset treća". No u kasnijim godinama, s obzirom na novu krizu, ova "izreka" bila je zaboravljena.
1998. godina
Žena: Dragi, kad poplaćamo struju, vodu, komunalije i ekskurziju, neće nam ostati da idemo na letovanje u Grčku. Možemo samo u Tivat.
Muž: Jaooooj... Samo mi neka 1993. godina falii...
Žena: Hajde, ne kukaj, nije toliko strašno...2012. godina
Muž: Dakle, kada platim dug za kladionicu što je onaj naš napravio, ostaju struja, telefon, internet, kablovska i komunalije. Izgleda da ni ove godine nema ništa od letovanja...
Žena: Joj, samo nam neka devedeset i treća fali...
Muž: Šta bre devedeset treća? Tada sam makar imao posao, i primao platu, pa smo mogli nešto da jedemo svaki dan. Sada smo spali na tvoju grbaču, a ja moram da prodajem čarape na ulici i pritom bežim od Đilasovih kerova.
Hvala, hvala! :) Pokušavam da se pridržavam teme- "rečnik slenga" ;) Ovo je bio, na neki način, sleng 90ih
Bila sam malo odsutna, i ovih dana ću malo biti na Vuki, danas sam dala sebi malo više oduška, ali posle će se vrnem. :)
Da nastavim gde sinoć stadoh, ++++