Satana

Je naziv koji je u zavisnosti od religije do religije potpuno drugačiji. Satana bi u osnovi bio naziv na najčistiju silu zla koja iskušava čoveka i koja se manifestuje u najrazličitijim oblicima (npr. Lucifer kao pobunjenik koji propada zbog gordosti). E sad, da li je Satana uz Boga ili protiv njega je diskusija stara koliko i religije koje ga spominju. Satana je kod Jevreja, advokat, tužilac božiji koji stalno iskušava ljude ne bi li Bogu dokazao da oni nisu dostojni njega. Kod njih je on Božiji izaslanik, koji uvek ostaje veran Bogu bez obzira na to šta on mislio o ljudima i koji će činiti samo ono što mu Bog naredi. Sa hrišćanstvom se ideja o Satani menja i on postaje biće koje radi protiv Boga. Jedan od razloga je što hrišćani koji prihvataju ideje iz svih religija, prihvataju i ideju o svetu koji je podeljen na čisto dobro i zlo, koji su stvorili persijski filozofi. Sada da ne počnem da širim religijsku tematiku na tri strane, uglavnom sa hrišćanstvom počinje da se razvija ideja o Satani kao palom anđelu, najvećem zlu, gospodaru demona, itd. U Islamu Satana nije uopšte anđeo nego Đin, vrsta vatrenog duha koji ima slobodnu volju pa zbog toga uspeva da se oslobodi od uticaja Boga.

Satana takođe ima i brojna druga imena : najpoznatije je naravno
Lucifer - kojim se simboliše kao pali anđeo, onda Belzebub - ime preuzeto od filestinskog boga, Velika Zmija ili Zmaj - kako je opisan u Genezi i Otkrovenju i još kao Levijatan - ogromno morsko čudovište koje uništava svet.