Nekada su ljudi od pera i umetnicke duse: knjizevnici, pesnici, glumci, ini filozofi i oni koji su se slicno osecali, a ciji je posao podrazumevao svakodnevni napor mozdanih ganglija, te iste ganglije raskravljivali u alkoholu, odmarajuci ih druzeci se po kafana...
Nestankom pravih kafana, kao da je nestalo i iskrenosti u boemshtini, pa samim tim i pravih umetnika-boema.
Sada to rade, u skladu sa modernim vremenima, kvaziumetnici, politicari, japiji, novinarcici i svi koji se intelektualno osecaju, i to blejanjem po fensi klubova il nabedjenih kafica, jer pravih birtija sa mirisom boemshtine vise nema.
Mozak nekad zauzimase ler letargicnu poziciju za odmor i sklon bivase niskopobudnim psovackim i seksualnim frekvencijama, a one vise hemisvere, naporne mozgodrkalice napajase se energijom i cuvahu se za sutra.
Po klubova i fensi kafica mozak radi to isto, al pseudointelektualno zacinjeno, te samim tim i neiskreno.
Moderni kvazikonjobar:
-Autfit? Seshn?
Konsenzus?
Disbalans, koncepcija?
Konzorcijum?
Egzistencijalni aspekt?
Eklikticki elekticizam?
Moderni umetnik pseudoboem:
-Ne hvala...
Donecete mi dupli espreso sa slagom i mineralnu vodu Evian, parce limuna i kocku leda, ali samo ako ima iz ledomata.
Mozgodrkalice, kvazikonjobar... znam te, puško! :-)