Sedam dana kući - sedam dana na liniji.
Na ovaj način su funkcionisale linije odbrane za vrijeme rata u BiH na teritorijama gdje su položaji bili ukopani. I jednoj i drugoj strani je pucala patka za napredovanje, pa je uz povremeno puškaranje bilo dovoljno pola vojske da drži liniju.
Ovakav sistem smjena bezobrazno su koristili nesposobni za vojsku, bilo oni sa stvarnim invaliditetom, bilo oni sa kupljenom potvrdom za izbjegavanje vojne obaveze.
Članice "Kola srpskih sestara" u posjeti bolnici:
- Srećne ti rane, junače!
- Hvala, sestro, hvala, i ti da dočekaš...
- Khm... Gdje ste ranjeni?
- Nisam ranjen. Ovo su povrede nanešene tupim predmetom.
- O, vi ste civilna žrtva rata! Jadniče, pa do grla ste u zavojima. Kakvu li je torturu neprijatelj nad vama provodio?
- Nije neprijatelj. Komšija.
- Oni su najgori. Koliko smo samo puta svjedočili pretvaranju takvih komšija u islamske fundamentaliste...
- Srbin, sestro, Srbin mi je ovo uradio!
- Ali, kako?
- Fino. Komšija mi je bio na ratištu po sistemu sedam - sedam. Onih sedam dana ostavljao je suprugu samu. Sirotica se toliko plašila mraka da sam morao svako veče prespavati u njihovom stanu. Ali, neka, nije mi bilo teško. Kad već imam ravne tabane, da bar na ovaj način služim otadžbini. Međutim, prošlog petka muž joj se vrati kući posle samo tri dana provedena na liniji.
- Zbog čega?
- Dezertir'o! I zatekavši me u sobi pored nje na krevetu, kako joj držim strah držeći je za ruku, iz čista mira me je isprepucao gelenderom.
- Nesrećniče!
- Naprotiv! Zamislite šta bi bilo da u bježaniji nije zaboravio vatreno oružje. Nego, sestro, može neki broj telefona, a - a?
