Do moje dvanaeste - trinaeste, švercerski odgovor mojih roditelja, na pitanje konduktera koliko imam godina.
- Gospođo, dijete, koliko ima?
- Sedam, sad ga baš vodim u školu. Kreće u prvi.
- Prva stvar, gospođo novembar je, ne može da kreće u školu, treba da je krenuo i druga, važnija, gospođo, kolike brkove ima ovaj vaš kuronja, dok mi ne pokažete slike kako se ševite sa Čubakom i da su mu brkovi nasledni, neću vam vjerovati da dijete ima ispod 17. 12 eura, puna karta!
Prosečna dužina braka u Srbiji, prema istraživanju naučnika sa univerziteta u Masačusetsu.
Naime, prema njihovom tvrđenju, problemi u braku nastaju kada bela tehinka, koju su dobili kao svadbeni poklon, počne da dotrajava. Tada dolazi do prebacivanja, razmirica i netrpeljivosti prema sitnim manama bračnog partnera.
- Ženo, šta ima za ručak?
- Nema ništa.
- Kako to misliš nema ništa?! Od jutros rintačim k'o budala, a kad dođem kući da nema ništa da se pojede! Nema smisla!
- Jesam li ti lepo rekla da mi opraviš šporet, da je ostala samo jedna ringla?! E, od jutros ne radi ni ona. Nisam mogla ni kafu da popijem!
- Dobro de... Upravu si, moja krivica. Dajder makar čistu majicu da odem do kioska da nam kupim da glocnemo nešto, ne mogu u ovom radničkom odelu...
- Nema.
- Šta nema? Jel ti mene zajebavaš?!
- Nema. Veš mašina nam ne radi već tri sedmice! Pojeo je kamenac! Ja sam rekla da ne mogu i neću da perem ručno! To oštećuje kožu ruku!
- Vala, trpim te punih sedam godina! Ne može više ovako...
