Zabrinjavajuće misteriozno stanje obično izazvano stresom zbog pripreme za važne društvene događaje koje osobe ženskog pola sprečava da vide odeću u svom ormanu ili obuću u svom cipelarniku. Ovo stanje je praćeno histerijom, depresijom, plačom, ljutnjom, zbunjenošću i još desetine drugih neprijatnih izliva emocija jer nemaju šta da obuku i obuju i jednostavno nema šanse da izađu napolje. Nikada. Ne pomažu izjave da ima sasvim dovoljno savršene odeće za nošenje i da joj sve lepo stoji.
Ista bolest često napada i muškarce. Ona utiče na sposobnost da vide svoje prljave gaće i čarape na podu, prepunu kantu za smeće ili pikavce i prazne limenke na stolu.
- Dragi, ako misliš da idemo na žurku, moraš mi kupiti novu haljinu i nove cipele.
- Pa ti nisi normalna, dobila si ih pre par nedelja!
- Jesam, ali njih sam već nosila, tako da više nisu nove!
- I sad ih ne možeš obući ponovo?
- Ne mogu, sve će doći u novim stvarima, jedino ja vučem polovne...
- Imaš pun orman, pronađi nešto drugo.
- Ti mene ne voliš.
- Nećeš ni ti mene voleti kad se napijem večeras.
- Samo ti meni kupi i voleću te!
- Fer pogodba.
Selektivno slepilo, moj novi omiljeni izgovor za kupovinu cipela. Jbg, boles' je boles' ...
+++
Da nije neka boles' u pitanju ?!