Mit: Za ljude sa grada predstavlja naivnu, rumenu, jedru devojku koja samo čeka nekog lika da joj baci koju urbanu foru, pa da sa njim ode u seno, u nekim scenarijima do potoka pa da se prepuste plodjenju i uzisanju.
Stvarnost: Za nas koji smo rodjeni na selu, ovo je osoba koja se smeje kao Alien, pije više nego nas petorica, koja te neće ni pogledati ako si u srednjoj imao prosek veći od 2.5 jer si "štreberčić". A satiraće se sa nekim polukrezavim likom za koga je bizon magistar elektrotehnike, ali taj lik ima nabudženog golfa dvojku, ima motor i tuče se po vašarima.
A ti si u njenim očima samo jedan miš. Miš koji radi najteže fizičke poslove kako bi uštedio da bi mogao upisati fakultet o kome je sanjao još od pete godine kada se zaludeo za robote gledajući emisiju "Beyond 2000", koji je stopirao do grada da bi otišao do biblioteke da podigne knjigu o Goddard-u, pioniru raketne tehnike,... i koji se moli svako veče da mu se stari oporavi od srčanog udara.
Seljančica je izraz, koji se nikada ne koristi za "obične" seljanke, odnosno žene sa sela, već isključivo za one lepe i zgodne, koje bi neki građanin (ili urbani seljak), kratkoročno posedovao.
Rada Manojlović.
Tip devojke sa poštenom kilometražom. Uglavnom su slatke i umiljate, ali ne lezi vraže, posle pola piva, zajašiće te ko Dinkić budžetsku kasu.
-Šmekere, ne hvališ se! Bio si sinoć sa onom Marijom, kako bilo, a?
-Uh sine. Jaja me još bole. Sve vreme mi skakala po prangiji kao neiživljeno čeljade po trambolini... A tek pička... Gurao sam obe ruke, ulazi ladno. Vidi se da je seljančica i da voli traktore, ima mesta za ćaletov Belarus da uteram, sa sve zmajevom prikolicom.
