Krš od autobusa, najpre onaj koji saobraća na prigradskim relacijama, najbrojniji su u kategoriji, a otuda i naziv, ali ima i gradskih koji zaslužuju ovu titulu, a i međugradskih ima dosta.
Prigradska linija. Autobus ispunjen miomirisima rakičine, masti, cigareta i vonjom zavesa opranih poslednji put u SFRJ, kao i rupama u podu, odmah iznad točkova . Staje u sred bestragije. Neki kvar je u pitanju. Posle pola sata razmišljavanja i prepiranja šofera i konduktera, nalaze rešenje. Kondukter seda pozadi, nešto čeprka, jebeniše...
Viče:
,,MOŽE!"
,,VUCI!" uzvraća šofer.
Kondukter hvata sajlu za gas, i vuče, autobus kreće. Kad treba da uspori ili da stane, šofer viče kondukteru da pusti, ovaj pušta. I tako ceo put. Snalažljivost na delu, nema šta, a propise ko šljivi.
(istinita priča)
U odnosu na ovo, Krstić i sin firma predstavlja prvu klasu, apsolutni džet set, vrhunac drumskog autobuskog putovanija.
Kul pričica ali je već definisano. Od mene +