Svaki put te podseti da si nešto zaboravio. Uglavnom ono po šta si pošao. Usko povezana sa pojavom sedih.
Trčiš u prodavnicu. S vrata kupiš sve što će ti trebati kasnije za večeru (hleb, pašteta, majonez, nešto slatko...) Bacaš sve to sporoj prodavačici na pult, i cupkaš u mestu dok ona polako razgleda svaki proizvod tažeći bar kod... Plaćaš i ne uzimaš ono sitno kusura, trčiš do zgrade, otključavaš troje vrata, zatvaraš zadnja, vičeš uf i ne izuvajući se trčiš kroz hodnik, bacajući sve ono što si kupio i šta ti uglavnom trenutno nije potrebno. Sedaš na wc šolju kad ono...TUP! WC PAPIIIIIIIR!!! Senilnost. I to ona nasmejana.
Skleroza, a? :))))
+