Još jedna čar drugarstva.
Nije to nikakav šifrovan jezik. To je kad neku osobu toliko dobro poznaješ da može da krene da priča od sredine rečenice i uopšte je ne završi, skrene na drugu temu, pa na treću i smeje se kao luda, a ti je i dalje savršeno razumeš. Bolje razumeš nju nego nekoga ko priča tečno i normalno.
Jedini problem je što te niko drugi neće razumeti.
Postoje i tajni znakovi, kada se dogovorite šta će koji potez da znači. Npr. suptilno štipanje za ruku znači:"Smisli bre neki izgovor, smorila je više sa pričom!!!"
Tajni znakovi se izvode sa velikim osmehom.
Ja:-I tako sam ja kao njemu rekla, mislim, stvarno nije fer, znaš! I onda sam kao uzela onu...znaš onu, ono... mislim stvarno je kreten. A i ona likuša je čudna, mislim, šta je rekla, znaš, i one kao izvode tamo nešto, mislim stvarno...
Drugarica:-Ma da, debili. Mislim, takve treba samo kulirati, znaš, mislim, reci, šta se oni kao tu nešto gube...
Mama:-E, moje dete...Tolike silne knjige si pročitala, a ne umeš jednu rečenicu da sklopiš...
Ово је много добро.
+