Uzrečica koju smo ponavaljli u osnovnoj školi držeći se potiljak. Naš profesor fizike koga smo zvali Sila(jer je nadimak Fiza korišćen za drugog profesora fizike koga smo imali u školi) nije trpeo nedisciplinu na času i kad god neko pisne Sila bi prišao iza tog nekoga i raspalio bi ga šakom po potiljku. Sila nikad nije pružao ni najmanje znake razumvanja prema dečijim nestaslušcima, samim tim ni ljubav i tako je nekom na kraju palo na pamet da smisli ovu uzrečicu.
Kasnije u životu se to prenelo na bilo koji oblik vlasti koji nije trpeo nas obične građane i nemilosrdno nam je uništavao živote, pretvarajući nas u bubašvabe otporne i na pad atomske bombe.
...не знам зашто је волим. Не знам зашто је гледам како гура туђе балване ка моруу!