Na prvi pogled pitanje, a u stvari užasno iritirajuća naredba koja se može čuti u gradskom prevozu. Njome nam dotični na fin i ljubazan način daje do znanja (naredjuje) da u što je moguće kraćem periodu sklonimo naše telesno božanstvo dalje od njega, ili od vrata autobusa, kako bi on iz istog izleteo munjevitom brzinom, neutrališući činjenicu da vozač (ne daj Bože) zatvori vrata pre njegovog izlaska. Popunjenost autobusa do te mere da ni prdež ne bi mogao da se provuče, često nije prihvaćena kao razlog za odbijanje ove beskrajno ljubazne molbe.
petak, 14:30, u autobusu sa 55 stojećih mesta 83 putnika, unutrašnja temperatura 36 stepeni.
Penzionerka 1: ( smesta pomeri svoje lenje, neradničko dupe sa mog puta, i vrati se kod napaćenih roditelja koji su jedini i dalje glupi da izdržavaju razmaženu mrcinu koja troši njihove mukom zaradjene pare na opijanje, kocku, i kurve )...hhmm....Silazite?
Ti: Gospodjo, zar ne vidite da je prepun autobus, pomeriću se kad vozač zaustavi i otvori vrata, i moći ćete da sidjete nesmetano.
Penzionerka 1: Moooolim??? pa dobro dete kako te nije sramota, jel se tako ophodi sa starijim osobama???
Ti: Ali gospodjo, zar ne shvatate da nema mesta gde bih se pomerio, neću valjda ovom čoveku da se popnem na glavu...
Penzionerka 1: Mislim stvarno je sramota, ja se u tvojim godinama nisam tako ponašala prema starijima... ( nastavlja da mumla sebi u bradu ).
Penzionerka 2: Stvarno,ove današnje generacije....
Ti: 1, 2, 3, 4, 5, 6...
