One male ploče, sa po dve do (u nekim slučajevima) 4 pesme. Da to su one što "idu" na više obrtaja. Da, baš one koje, kada prebacimo gramofon na manje obrtaja "idu" usporeno. Da, zbog toga smo dobijali batine. Da, baš te.
Singlice - singl ploče, koje rade na 45 obrtaja. Svaki pravi kolekcionar ploča je morao da u svojoj kolekciji ima i ovakve primerke. Mnoge kultne pesme nikada nisu objavljivane na zvaničnim albumima (ne računajući kompilacije) i takva izdanja su mogla (zbog ograničenog tiraža) da dobiju na vrednosti.
Malo je reći da je dobro očuvana singlica (i pored "kilometarske" reprodukcije) nešto kao sveti gral vinilofila.
Za decu, one su odlična igračka, uvek dobrodošla kao zamena za frizbi ili za okretanje oko prsta (jer u sredini imaju veću rupu za razliku od obične ploče). A i ako se polomi, lakše se sakrije od roditelja. A ako oni to saznaju... eeeh, to je već druga priča.
Nema na čemu Dankane. Moram reći da šta god da je na singlicama (i pločama uopšte), onaj zvuk kada pokreneš gramofon i kada staviš iglu na ploču - ono prvo pucketanje, e to je prava stvar.
Чим сам почео да читам о синглицама, стоврила ми се слика сингл-плоче Бијелог дугмета на којој је на страни А песма Гудбај Америка (иначе по мом мишљењу најбоља песма тог бенда икад), а на другој страни дечја песмица Милован. На омоту Жељко Бебек.
Раније су се синглице добијале и уз часопис Џубокс.
Елвис, Битлси, Стонси, рани радови Елтона Џона, Сантана, Би Џиз и једна синглица Мирослава Илића коју смо буразер и ја гребали шестаром да видимо хоће ли се добити какав звук. Имам око стотинак из 70-их, а нисам их слушао годинама. Хвала што си ми дао идеју да их преслушам у понедељак.