Čovek koga od samog rodjenja prati ogomna nesreća. Uglavnom ga opisuju kao dobrog, ali naivnog, vrednog, ali nesposobnog. Njegova pojava izaziva sažaljiva osećanja, ali nikom na pamet ne bi palo da mu ponudi ikakvu pomoć. Rečenica koja ga prati tokom čitavog života je : "Šta će, siroma' , nije on kriv".
- U školi su ga svi zajebavali, retki nisu. Njemu to, medjutim, nije smetalo. Tako je stekao naviku da, i kasnije kroz život, uvek trpi.
- Pošto i nije bio neki đak, roditelji su ga poslali na zanat nakon osnovne. Tamo je proveo tri godine, ali nije naučio ništa, jer je majstor bio pijanac.
- Zaposlio se sa 18 u fabrici stočne hrane kao fizička radna snaga, jer za drugo nije bio. Nikad nije napredovao u poslu, za to i nije bilo prostora.
- Roditelji su ga oženili za onu "na kojoj su se učila deca", nijedna druga ga nije htela. Rodila mu je sina i otišla dva meseca kasnije, pobegla za nekog Milisava. Sina su mu vaspitali svi sem njega, on nije bio sposoban za tako nešto.
- Sa 47 morao je da napusti posao, ledja su popustila, nije više mogao da nosi džakove.
- Sa 51 je umro od upale pluća, nije imao zdravstveno osiguranje.
Šta će, siroma' , nije on bio kriv.
Majstorski!