Stari srpski običaj praktikovan u zapadnoj Srbiji koji se najduže održao upravo tamo gde je i nastao,na obroncima Zlatibora..Svoju ekspanziju je doziveo tokom zlatnih 70-ih i 80-ih da bi polako nestao potpuno iz seoskih sredina krajem 90-ih mada pojedini etnolozi amateri tvrde da se još uvek u zaseocima Golova,Braneškog polja i Gostilja moze naici na taj obred...Retki srećnici koji su prisustvovali takvim dogadjajima(a jos su zivi) kazu da uzbudljivije stvari na svadbama nikada vise neće biti i da se video zapisi istog na starim VHS kasetama mogu naci jos samo u zavičajnom muzeju u Čajetini...
Svadba/ispracaj...5 dan...Goste je vec polako poceo da hvata umor i nema tog jagnjeta,dobre rakije i trubača koji mogu da dignu atmosferu..Ali domaćin vadi zadnji kec iz rukava,nešto što se poteze samo u ekstremnim situacijama,uzima maloletnu pevaljku za ruku,dovodi je do improvizovane bine,muzika staje i sva svetla idu na nju ..Tisina i muk je pod celim satorom dok samo iz jednog kraja ne krece da se cuje žamor iz stotine usta,sve glasniji i glasniji poput nadolazeceg voza,sastavljen od jedne reci ponavljane gomilu puta...Masa krece da lupa rukom o ruku,da treska viljuskom o ivicu tanjira,pojedinci skidaju cipele i udaraju sto i svi kao u transu za to vreme uzvikuju mantru--"šišmiš,šišmiš,šišmiš,šišmiš.....Dok sve to traje mlada pevaljka se uz pomoc simpaticnog brke okrece naopačke a njene noge se vezuju za konstrukciju šatora..Kratko haljinče pada preko stomaka,gaćice i butkice sevaju a devojče se hvata mikrofona i ludilo tek pocinje..Erupcija oduševljenja je poput omanje eksplozije,masa se budi,lete flaše i čase,muzevi i očevi gledaju omamljeno u pravcu bine,ženama i majkama se sire zenice,deca (ako nisu izgazena u stampedu)rade sta hoce jer na njih niko i ne obraca pažnju...A o "šišmišu kad se zenio mali Obradov" se pripoveda godinama..ili bar do sledećeg šišmiša...
