Svi su je imali u detinjstvu, to vam je ona nedovršena ( napuštena) kuća u kraju.
Nazvana Siva jer te boje spolja, a unutra išvarana.
Dvospratnica, bez dobrog broja steništa, sa podrumom u kojim smeš da ideš tek kad napuniš dvocifren broj godina. Sa potkrovljem gde je potrebna veština nindže da bi se popeo, to mogu samo stariji koji su viši. Tu si prvi put pio pivo, zapalio cigaru, doveo devojku da bi videla koliko tvoje društvo ima ekstra mesto za bleju. Tu si sa ekipom igrao rata protiv drugih, prvi put bio opominjan od strane murije, bežao od komšijskog kera, tu si proživeo svoje detinjstvo.
A sada kad je pogledaš i vidiš grafite u i na njoj vidiš deo svoje istorije:
9.10. 2000 Mećo mafija
1.8. 2002 neka škrabotina što bi trebalo da predstavlja grafit
2004. Partizan zakon
2006. Mećo Kristina
2008. Mećo DajanaSve sopstveni rukopis prepoznaješ dok gledaš drugu decu koja sad sve rade isto što i ti.
мени су најјачи били покушаји грејања просторија без прозора и врата :)
али важно да смо имали ватру
Taj rad! Jebaga, kod nas je bilo zimi 'ladno pa smo blejali po kućama. Imali smo kao kartonsku kutiju sa pregradama (ručni rad) gde smo u svakoj pregradi štekali različite vrste pljuga.
Da, proslave, rođusi, i tako... Da ne pominjem da je ceo štek bio ispljuvan- glavna zanimacija pored pljuga.
Kod mene je u pitanju napuštena ispražnjena kafana i podrum pića u Kaluđerici, moj buraz od tetke je tu imao štek... Ah, dobra stara vremena.