Sivonja

U prošlosti, često ime koje se davalo biku. Što je Džeki za psa avlijanera, to je Sivonja u svetu goveda. Ovde se ne misli na one bikove koji idu na izložbe ili ih čuvaju za rasplod. Ne, ovde se mislilo na životinju uzgajanu samo za rad. A pod radom se najčešće podrazumevalo dugotrajno oranje ručnim plugom gde bik nije bio taj koji drži plug, naravno. Sivonja vuče ceo dan, pauze često nema, nađe mu se neki drugi posao obavezno. Dakle, estetski izgled životinje je bio totalno nebitan. Pamet se ne pominje jer je totalno nepotrebna kategorija, često smatrana samo smetnjom. Samo daj sirovu snagu, što više i što dugotrajnije da je koristi. Nagrada je padala u vidu malo trave koju mu se smiluju da daju da pase.
Eh, stočarska tradicijo... Koliko god je poricali, utiče na sve nas do današnjih dana i samo povremeno izleti preko nekog izraza, nesvesno, ali vrlo prikladno.

- Ideš na pos'o, mužu?
- Aha. Ode Sivonja da vuče ceo dan.
...............................
- Je li, šta si zapeo k'o Sivonja? Ne bih rekla da ti je veći kad tako kreneš da čekićaš, znaš?
- Ma jok, ja to onako, u naletu strasti...
- Batali malo tu strast i bolje počni malo tehniku da koristiš dok nisam utekla, jasno!