Dječja igra koja se izvodila u zgradama. Cilj je da se trčeći što više zaletiš i skočiš s najveće moguće stepenice. Zagrijavanje i zalet se postižu postepenim skakanjem. Idealno je odbaciti se nakon četiri ili pet spratova kad je akceleracija najveća. Ludost ili hrabrost, potencijalni fejl bi rezultirao s uputnicom kod svetoga Petra.
- Kako si nabio ruke i facu?
- Dobro sam prošao. Skočio sam s četvrte stepenice od gore. Mislio sam da ću ostati kratak, kad ono vidim da ću zalipiti u zid i da mi nema pomoći.
- E moj Ahonene. Lud si za medalju.
+1
Bar neko. Mislim da i lukac prati.
Rjoju Kobajaši je opet moj favorit ove sezone. Ne volim Graneruda ni Austrijance. A ni Nemce.
Japanci, Finci (kojih nažalost nema), Poljaci pa tek onda Zlovenci.
Mislim da ovo što smo radili je bila totalna psihijatrija. Čudno kako se nitko nije polomio ili završio na hitnoj...
Idući vikend počinje sezona, u Ruki. Velike nade polažem u David Kubackog. Prošle sezone se pred kraj povukao zbog ženine bolesti, inače bi verovatno bio treći, ispred Lanišeka. Nego hvala Bogu, žena se oporavila, sad mu ništa ne stoji na putu.
Plus automatski za ski skokove, veliki sam ljubitelj istih.