Najviši,završeni stepen stručne spreme prosečnog srpskog tajkuna.
Reportaža u najtiražnijem dnevnom tabloidu sa tajkunom.
Posle fotografisanja u svim mogućim pozama,ala Tito (izuzev grupne fotke sa pionirima)tajkun odgovara na novinarska pitanja u svom "radnom kabinetu",prostoriji 10 sa 10,na zidovima vise ulja u platnu,starih majstora,zidovi se ne vide od raznih diploma,zahvalnica,medalja i ordenja (kupljenog na buvljaku),iza stola od ružininog drveta (siromašnija varijanta je sto od mahagonija) stoji polica sa knjigama,poslaganim u bojama srpske zastave.Neko bi pomislio da je dotični patriota sve to pročitao.
Dotični je uspešan privrednik,svoj poslovnoj imperiji pored farmi svinja,građevinskih firmi,lanaca veleprodaje je dodao i jedan fakultet.Da mu se nađe,zlu ne trebalo.Novinarka:-Gospodine Kriškoviću,dali možete da nam kažete nešto o vašem detinjstvu,školovanju,odrastanju?To bi sigurno zanimalo naše čitaoce?
Kriško:-Seko,pajzi 'vako.Mene život nije milovao,odrastao sam još kao jako mali.
Bilo nas puno dece,ćale alkos,keva nas ostavila.Za školovanje nije bilo para.Ali sam završio najvažniju od svih škola.
Školu života!
Pre jedno mesec,dva kad je bila ona frka oko hapšenja Joce Amsterdama,u novinama je izašlo da je završio akademiju za drago kamenje i dijamante(?).Na pitanje istražnog sudije o stepenu stručne spreme stoji završena osnovna škola ( i to je pitanje,dali je),pa prazan prostor i bum Akademaija za drago kamenje!
Mi, školovani van te akademije mudrosti, možemo samo da im se čudimo.
Svako na svoj način.
Ja im se čudim kako se ne boje Boga.