Šljiska je ovlaš udarac dlanom, nešto kao blaga verzija šljage. Uglavnom se koristi pri vaspitavanju dece u ranom detinjstvu i njena upotreba prestaje posle nekih šest, sedam godina od rođenja deteta kada se prelazi na šljage i šamare.
Glavna meta šljiske je guzica, mada u retkim slučajevima može poslužiti i kao ćuška. Glavno ciljano mesto, tj. guzica donekle snosi odgovornost za privremeno nestajanje šljiske iz naših života. Naime, guzica vremenom odeblja te se gubi željeni efekat, što dalje tera roditelje na pronalaženje novih metoda u vidu pruta, kaiša itd.
Mada, nisu retki ni slučajevi u kojima guzica povlači vraćanje šljiske u upotrebu. Naime, ima ženskadije kojoj šljiskanje ostane u lepom sećanju pa kasnije u životu traže ''taticu'' da ih šljiska kad su bezobrazne.
Bilo kako bilo, šljiske su neizostavni deo svakog detinjstva. Iz naših života odlaze, ali se i vraćaju par godina posle prvog kmečanja, samo što su onda oni koji su nekad bili šljiskani ti koji je koriste na mlađim naraštajima.
- Nemoj sine da diraš dedina kolica. Nemoj! Ne guraj ga na stepenice! NEMANJA! OSTAVI DEDU! :aaaaaaaaaaaaaa: JEBEM LI TI SUNCE DETINJE! :šljis, šljis, šljis:
- KMEEEEE!
Šljiska- nekada je svi dobijali za kaznu, a kad se omatori zadržava se samo na šljiskanju devojačkih dupeta... Kazna i nagrada nikada nisu bile bliže.
+
Sljusnuh ti jedan pljus