Sloboda

Biti slobodan je večita težnja svakog ljudskog bića na ovoj planeti. Ipak malobrojni su oni koji sebe mogu zvati slobodnim. Sazdani smo od materije i vode nas želje da sebi obezbedimo dovoljno materijalnih dobara koje će nam omogućiti da bezbrižno dočekamo starost. Baš ta želja nam oduzima slobodu jer sve dok težimo materijalnom bićemo robovi direktorima i šefovima na poslu, svojoj porodici kod kuće i svima onima od kojih nam nešto treba.
Istinski slobodan može biti samo onaj koji odbaci materijalno i prikloni se duhovnom ili bar nematerilalnom aspektu življenja. Ipak ukoliko se neko i odluči za slobodu uskoro će biti odbačen od društva, biće u početku proglašen za čoveka sa problemom, a ubrzo i za budalu, odnosno ludaka jer psihologija mase je takva da sve što se izdigne mora biti odbačeno da bi palo nazad u prosek. Baš zbog toga ljudi izbegavaju da se bore za svoju slobodu. Teše se da je sasvim dovoljno i to malo slobode što je imaju. Doduše sve je to razumljivo i savim opravdano jer su ljudi sazdani i od drugih osećanja. Recimo ljubav. Neko zaista želi biti slobodan, ali voli drugu osobu i zbog straha od gubitka voljene osobe čini ustupke u borbi za svoju slobodu, a kada se jednom krene sa ustupcima cela priča se nastavlja dalje. U nekom trenutku čovek odustane od borbe i naravno prihvati sve što mu život dodeljuje jer je mogućnost izbora sve manja sa svakim učinjenim ustupkom. Prihvatanje života bez slobode vodi čoveka u sve tamnije predele duše sve dok se ne dođe do samog kraja.

Draga deco, borite se za svoju slobodu dok još možete i činite što manje ustupaka.Sledite svoje snove. To je teži put, ali jedini pravi koji vodi do relativne sreće u ovom materijalnom svetu.