Osoba koja izvali neku glupost, koja nema veze s vezom, a ljudi oko njega, pomislivši da je izrekao nešto pametno, traže smisao izgovorenog.
SF: Ah, Sunce. Dođe s vremenom, pade mi na prst, a papir, ovaj papir na mojoj duši, ispisan mesečinom olovke tvoje, pade mi na grudi junačke.
- Sunce pada na prst, hm, to bi mogla biti metafora za njegovu dragu, koja je daleko kao Sunce, a opet tako blizu, i može da je dodiruje.
- Hm, da, da, to je veoma interesantno.- Papir na duši? Nekakav teret? Ali, opet, da je bio kamen na duši...to bi više odgovaralo teretu...
- Možda neki lak teret?
- Moguće...- Mesečina olovke tvoje. Vau, što volim reč mesečina... Tako je romantično...
- Pade mi na grudi... A u grudima je srce... A srce je ljubav... Kako je divno!- Stvarno se divim tom čoveku...
- I ja...
heehehehe ovakvih primera ima pun kurac u čitankama