Glagolska imenica koja isključivo označava trošenje vremena na razgovor između ega i duha , u igri "dokažimo 'gazdi' da se jako smorio". I to uspeva, kod mnogih. Kada izgubiš u ovoj jebenoj igri, na pitanje "šta radiš??", odgovaraš, isključivo sa "ništa, smaram se".
Nastavljaš tim tempom, 'smorio si se' kao general Donic dok je čekao Hitlerovo odobrenje za punu kontrolu nad 200 podmornica u Atlantiku. 'Skontao' si da je tvoje sedenje i blejanje u postere Rihane i Avril, na vratima zatvorene sobe, srazmerno proporcionalno računanju procenta uspešnosti na trkama motokultivatora, sa Veljom Ilićem u prikolici prethodno pomenutog, jednog od vozila, koje nekako uvek zaostaje. Pitaš se koliko će ovo sranje još da traje. E, pa, trajeće sve do onog trenutka kada shvatiš (ali stvarno shvatiš) da si mentol, jer imaš pun kurac slobodnog vremena da šljakaš nešto pametnije nego što sebi guraš u glavu da si se smorio. Ne znaš šta ćeš?? Uzmi čitaj nešto, ima gomile knjiga u kojima ćeš se pronaći, pa jeb'o mater, al' nemoj reći da si se smorio. Odeš do trafike, kupiš pakovanje rizli, izgrbaviš neki laki strajk na ulici, vratiš se gajbi i uzmeš da motaš (ne popušiš!), onda odmotaš, pa ponovo i sve tako dok se tvoje umeće za pomenutu radnju povećava u vidu eksponencijalne funkcije, samo nemoj reći da si se smorio!
Ako,ne daj Bože, shvatiš da ne postoji radnja koja će, iz tvoje tesne glave, izbaciti ono razmišljanje o neprekidnom smaranju, na sličan način na koji iz sebe izbacuješ ono malo govneta što je ostalo u tebi, dok su ti oči zatvorene, zubi stisnuti a naprezanje ti oboji lice u crveno, onda si nezainteresovan za svaku pojavu. Bole te kurac i za Šengen listu i za ribice iz Plejboja, jebe ti se da otvaraš Vikipediju i Vukajliju, ne zanima te Mica Trofrtaljka i njeni 'kulturno-obrazovni tekstovi'(bar se možeš smejati,ako ništa). Jednom rečju,smaraš se. Imaš sve, a na kraju opet nemaš ništa, jer si utuvio sebi da si se smorio. E,jebi ga, onda si stvarno mentol.
