Izraz kojim se opisuju nasa osecanja pri nekom padu ili ispali-blamu,narocito ako u tom trenutku oko nas nema poznatih lica. Smejemo se,kako bismo drugima pokazali da je sve potpuno ok,totalno smo kul,a u stvari u sebi umiremo!
-Jao kakav blam,krenem da ustanem juce u autobusu,ovaj naglo zakoci,i poletim i prostrem se koliko sam dugacak!!
-I?
-I ustanem,malo se kao,ocistim i smejem se kao,smeker sam...a ustvari mi se place,sve me boli!
Slušam mentalno razgibavanje i sečem crni luk.
