Nenadsmoriv događaj. Sa tim ljudima te ništa više ne vezuje. Na proslavi petogodišnjice vas još veže nostalgija i dobro sećanje na razne gluposti. Na 30 godina vas vezuje radost što ste još živi i što se koprcate nekako kroz život.
Na 10 godina ste potpuni stranci. Devojke više to nisu, postale su debele, nikakve ženetine. Ustvari nisu one toliko loše, ali vi ih pamtite iz vremena osamnaestih rođendana, gubljenja nevinosti i takvih stvari. Muškarci i dalje misle da je vrhunac duhovitosti kad na poziv odgovoriš sa "Molim?" a oni te poklope sa "Opalim te golim". Svi bi hteli da su i dalje onako mladi i blesavi. A ništa nije isto...
-Aaaaaaaaaa, gde si brate....! (namerno "!" umesto "?")
-Evo, živimo u istom gradu kao i pre...
-Šta imaaaaa...?
-Ništa, završio sam fakultet, posla nema, ne znam šta ću sa sobom... (smorna tišina...)
brate, živ bio pa dočekao...
Dao Bog da ti bude drugačije...
Jedva čekam stotu godišnjicu da se radujemo što smo živi, kao neki matorci to su bili blizu nas :P
не бих се сложио скоро сам слушао о 10 година матуре неких људи и рекоше ми да је ДОЈАЈНО! тако да нема везе с везом ово што ти пишеш. Можда је то код тебе био случај, ал у глобалу није