Kad sa nekim razgovarate i kažete mu odakle dolazite, a On vas odmah pita poznajete li nekog njegovog poznanika iz vašeg mjesta. Ovo pitanje ima smisla samo ako dolazite iz mjesta sa tri kuće. U suprotnom totalno je besmisleno ali se ovo pitanje konstantno ponavlja. Još ako njegov poznanik ima učestalo ime onda ste nagrabusili.
X : A vi ste iz ?
O : Sarajevo
X : Ma nemoj , znate li možda Alena iz Sarajeva? (pitanje se naglašava kao da se otkriva Amerika)
O : Gospodine , u Sarajevu je milion Alena , šta radi , đe izlazi?
X : Ama ide u gimnaziju , vjerovatno ga znate,plav visok?
O : Gospodine u Sarajevu ima deset gimnazija , znate li gdje živi?
X : Ama na velikoj onoj raskrsnici (velika raskrsnica!!!!) pa lijevo pa..(onda gubite volju za životom.)
ja uvek kazem: "aha, znam, iz vidjenja. kako izgleda?"
(taj deo i ne cujem)
"da, da, taj..."
mada, jednom sam se gadno zajebala, mada nije bilo bas ovakvo pitanje
tetka me valjda prozrela da me bas boli levi djon za ta njihova poznanstva i pita "je l' znas naseg cika Svetu?"
"da, da..."
"Odakle ga znas?"
"Ma s one neke svadbe, il' sarane... tako nesto..."
"Dragana, kretenu, Sveta je poginuo '83. Kako mozes uopste da ga znas?"
"Pa sta me onda uopste pitas? A i...mislila sam na onog Savu...pomesam...eto!"
+ naravno :)