Vašar. Manifestacija koja tradicionalno okuplja ogroman broj ljudi.
Većinu čine seljaci koji su došli da ispiju crveni klaker, kupe par pirotskih opanaka, konac da krpe čarape i skoknu do poljoprivredne apoteke po mišomor i monosan. Dođu i oni okoreli brđani, oni koji su dvojci prinosili seno da zamezi, a za autobus kada se prvi put pojavio u selu pripremali pečenog ovna na ražnju. Druga grupa su sami prodavci. Ljudi bez kojih vašar ne bi bio vašar. Neki dođu sa supružnikom, a neki cela familija đuture.
Prođe neko vreme i svako malo mora po radi sebe, a pošto realno sve ove ljude zabole da plaćaju za olakšanje u javnom toaletu, najbliže drvo i prostor iza tezge izgledaju kao najpripamljivija mesta. Imajući u vidu broj ljudi koji se popiša minimum dva puta, smrad koji nastane pri sparnom vremenu u sred leta je ogavniji i od proizvoda mirisa klanice, muđunožja moldavske kurve i deponije začinjenim vonjom pet zgaženih kučeta sa makadama, što kod meštana izaziva gnev i kletve upućene krupnoj ženi i sitnoj dečici, nadajući se da će uskoro pasti kiša.
- Snajka, skuvaj mi jednu kafu.
- Nema problema, tata. Samo izađite pre toga napolje i skinite čarape u kojima ste cepali drva jer smrdite k'o vašarska močka.
- Idem, al' metni mi i malo šlaga.
Ово ние Миле ал јес плус! У, како си ме зајебо...
А мого си и ''свако мало'' да лионкујеш :Р
Овое Миле стопосто. Чек дисчитам.