Ako je nezvanicni moto bombardovanja bio "pesma nas je odrzala" (jeb'o ga ko ga smislio), onda bi moto hiperinflacije 93. mogao da bude "pogacice su nas odrzale", al bukvalno. U opstoj nemastini, koja se odslikavala kroz prazne rafove, i dzepove, neko se setio pa poceo da proizvodi smrznuta peciva za male pare, koje su uglavnom firme kupovale na veliko, pa posle preko sindikata davali zaposlenima umesto toplog obroka, regresa, 13. plate, poklona za 8. mart, a neretko i umesto cele plate. Na pocetku su bile samo 2 vrste: sir i dzem ( koji su bili i sjajno sredstvo za pecenje jezika ), a tek kasnije su se pojavile "burzujske pogacice" sa euro-kremom, makom, ukusom pizze, sunkom...Jele su se bukvalno svakoga dana.
4. jun 1993.
Sin: Mama, mama, sta je za veceru?
Mama: Pogacice, sine.
Sin: Jeeeeeeeeee!4.jun 1994. godine
Sin: Mama, mama, sta je za veceru?
Mama: Pogacice, sine.
Sin: Jeeeeeeeeeeee, nismo ih jeli od juce, njam, mljac.
Skoro mi stric pričao kako se tad snalazio za cigare...imao sreće što je poznavao jednog švercera, jer je imao platu 5 marona, a boks koštao 6. Posle neko kaže: Ma dobar Sloba bio, nego niko nije hteo da radi i sl:(