Redovno stanje na TV ekranima u Srbiji do uvođenja kablovske. Neki su imali sreće, pa su imali satelit. A mi koji nismo, svakodnevno smo se suočavali sa ovom elementarnom nepogodom. Pa onda ćale mora da se penje na krov da namešta antenu, jedno dete da stane na pola stepenica, jedno kod vrata a keva kod TV-a i da se dovikuju, u stvari da prenose šta ko kaže (po onom sistemu, kao kad se nosi nešto teško a ima više ljudi, pa da ne bi svako nosio teško sve vreme, oni stanu jedni pored drugog i dodaju jedan drugome, e tako je i ovo dovikivanje funkcionisalo). Najvažniji termini korišćeni u ovom slučaju su bili: "Je l' ima snega?", "Malo levo, levo!", "Sad malo vrati", "Je l' dobro" a olakšanje nastaje kad majka vikne: "Dobro je, ne mrdaj više!"
Srećom pa tada nije bilo baš nešto puno kanala da se traži. Ako ćale uhvati treći, onda si na konju, možeš da gledaš "Dodatno ubrzanje"!
- Je l' ima prvi?
- Ima, al' ima puno snega!
- Vrati malo!
E ja imam kablovsku i bar jednom mesečno po ceo dan sneg. I ne može ništa da se namešta, nema tu antene. Prednsoti života u predgrađu. Mada, ne žalim se, jer ionako ne plaćam ;)
Zato Bosanac inače drži lopatu u dnevnoj sobi :)))