Šorts koji je nekad bio jedini moguć za videti i kupiti. Nekada su sportisti, pre svih košarkaši i fudbaleri do nekih 80-ih godina furali ovaj tip šortsa( setimo se samo Kiće i Moke, recimo, ili Vujovića, ili NBA igrača), a kasnije se kod pojedinih likova u srednjoj recimo, mogao videti na školskom, izvučen negde iz naftalina, i ti likovi bi obavezno bili predmet zajebavanja. Ko je voleo da da više kinte za takvo sranje od gaća kupovao je "Adidas", ostali su uglavnom imali tada domaću marku "Yassa" iz Sarajeva.
Ona osoba u društvu koja nikada nema pare, i svojim ":treptrepšmrcšmrc: jasamjadan" stavom vam budi onaj bespotrebni, ničim izazvan osećaj krivice. Ona stalno priča o svojoj nemaštini, da to znaju i ptice na grani. U gradu uvek cevči jedno piće satima, a onda naručuje vodu. Pare vam daje u metalu, isključivo. Uvek pozajmljuje, i to za gluposti, tetovaže, poliranje zuba, manikir, pedikir. Sa njom nije problem u nemaštini, već je problem što to stalno potencira. I zavidna je u svemu, ne samo u materijalnim stvarima.
- Jao, kupila si farmerke, i ja bih, ali nemam pare, zato nosim ove iscepane.
- Baš mi je drago što je otkazan koncert, jer se meni išlo, a nisam imala pare za kartu.
- Pa, i nisi nešto smršala.
Poveći sendvič od **50** dinara u obližnjoj pekari sa **tri** kruga salame.
