Mont Everest snobizma i malograđanštine. Deluje neverovatno, ali tamo negde u svetu zaista postoje ljudi koji su u stanju da dođu na ideju da iscede gomilu nečega u kartonsku ambalažu, ofarbaju tekućinu u crveno, dodaju šećer i aromu višnje (i nešto prirodnog soka, koliko se baš mora) i mrtvi ladni očekuju da će to neko da kupi. Idioti, ali ne najveći idioti, jer postoje čak i takvi koji stvarno kupuju ovo govno što ni belu košulju nije u stanju čestito da isfleka. Nebitno što na pijaci, na koju svejedno ide da bi pazario artičoke i kombuhu, može da kupi litar sirupa od pravih pravcatih višanja, nebitno i što flaša prirode košta manje od tetrapaka i traje mesec dana, čak i to što seljaci ne prskaju višnje - bezbednije je ovako, jer kakva su luda vremena došla i šta se sve događa bolje bre uzeti provereno, dezinfikovano i pravljeno po jus-u, ima deklaraciju, odobrila komisija, nabudžio tehnolog, zapakovala mašina... Normalno. Ko zna šta sve seljaci trpaju u flaše, to sve crvljivo, pacovi gamizali po krošnji, ko zna kolko je puta domaćica počešala pičku (neopranim rukama) u pauzama struganja varjačom po dnu lonca.
Bolnica
- Šta si to donela, matere ti?
- Sok od višnje...
- Čiča...Donela žena sok neki a ja intolerantan na emulgator zp35šklju, izvoli uzmi.
- Jel od borovnice sine?
- Nije stari, od višnje.
- To u tetrapaku?
- Da.
- Marš bre u pičku materinu, pustite me da umrem ko čovek na miru.
