Mont Everest snobizma i malograđanštine. Deluje neverovatno, ali tamo negde u svetu zaista postoje ljudi koji su u stanju da dođu na ideju da iscede gomilu nečega u kartonsku ambalažu, ofarbaju tekućinu u crveno, dodaju šećer i aromu višnje (i nešto prirodnog soka, koliko se baš mora) i mrtvi ladni očekuju da će to neko da kupi. Idioti, ali ne najveći idioti, jer postoje čak i takvi koji stvarno kupuju ovo govno što ni belu košulju nije u stanju čestito da isfleka. Nebitno što na pijaci, na koju svejedno ide da bi pazario artičoke i kombuhu, može da kupi litar sirupa od pravih pravcatih višanja, nebitno i što flaša prirode košta manje od tetrapaka i traje mesec dana, čak i to što seljaci ne prskaju višnje - bezbednije je ovako, jer kakva su luda vremena došla i šta se sve događa bolje bre uzeti provereno, dezinfikovano i pravljeno po jus-u, ima deklaraciju, odobrila komisija, nabudžio tehnolog, zapakovala mašina... Normalno. Ko zna šta sve seljaci trpaju u flaše, to sve crvljivo, pacovi gamizali po krošnji, ko zna kolko je puta domaćica počešala pičku (neopranim rukama) u pauzama struganja varjačom po dnu lonca.
Bolnica
- Šta si to donela, matere ti?
- Sok od višnje...
- Čiča...Donela žena sok neki a ja intolerantan na emulgator zp35šklju, izvoli uzmi.
- Jel od borovnice sine?
- Nije stari, od višnje.
- To u tetrapaku?
- Da.
- Marš bre u pičku materinu, pustite me da umrem ko čovek na miru.
Ја сам минус завалио. Ок све, али ми није за вукајлију. Бар да је примјер био занимљив...
Previše je onih koji vjeruju komisiji, a oni među njima koji nisu potplaćeni, ako žele zadržati posao, moraju odobriti stvari koje ni u ludilu ne bi uvozili. Primjerice meso koje je vidilo Pad berlinskog zida.