RTS u vestima cinično/sarkastično objavljuje da nema potrebe da se pada u depresiju kada se izgubi posao.
Daju primer bračnog para kod koga je jako bitno da su : dipl. ekonomista + ing mašinstva. Sreća njihova te su pre par godina podobijali otkaze. Ne, nisu klonuli sa duhom i pameću. Odmah su se setili dedinog imanja u vukojebini. Tamo su zapatili stoku i krenulli u avanturu.
Gospođa daje izjavu u onaj pendrek od mikrofona da više nije dipl. ekonomista nego dipl. seljanka. Mašinac se nije istakinjao, ali kamera je malo po njima, malo po bogatsvu....deca rade, vesele ulasku u štalu, staramajka kuva (svima, pa i sezoncima). Voditeljku je poteralo pa udri po optimizmu i veličanju izmene načina života. A i domaćini : jedri, rumeni i zadovoljni.
Prosto dože čoveku da iscenira otkaz, zbere decu i nestane u nekom selu...toliko je očaravajuće.
Šalu na stranu, za tu porodicu jeste : pokušali, uspeli, ne da su siti - nego su bogati.
Ipak, mani me RTS-u soljenja pameti, daj da vidimo da se neko trudi da ovi što rade zadrže posao i oni što ne rade da pronađu posao.
Neće nikome faliti dlaka s glave da odgleda makar jedan pristojan i objektivan prilog na temu gubljenja posla.
Sama def. nije nesto, al dadoh plus jer se slazem sa blogom :)
Elem, nije svakog ukenjalo da ima tamo negde neko zaboravljeno imanje, stan, shumu, ranch, fabriku, koje se setio tek nakon otkaza. Neki ljudi imaju samo to sto im je u glavi i na gujs'ci.
Od pobede nad NATO paktom do naših sugradjana koji nisu klonuli duhom samo je 10 godina!